Pitanja i odgovori

„DC“ TEHNOLOGIJA I PROCES

1. Šta je dekarbonizacija motora?

Dekarbonizacija motora je postupak uklanjanja naslaga ugljenika/gareži u motoru (koji se vremenom akumuliraju usled nepotpunog sagorevanja goriva) ubrizgavanjem Oxy-Hydrogen gasa (H2 / O2) u usisnu granu motora.

2. Zašto se u motorima pojavljuje garež?

Budući da se sva fosilna goriva koja se koriste u SUS motorima sastoje od atoma vodonika (H) i ugljenika (C), oslobođena energija dolazi iz vodonika koji pokreće motor, ali ugljenik se vezuje za druge elemente kao što je kiseonik, pa dobijamo štetne izduvne gasove gasove, kao što su CO, CO2, itd. Pored pomenutih štetnih gasova, čestice gareži nastaju i kao čvrsta materija. Takva čvrsta materija formira naslage unutar motora na delovima i sklopovima, ali se takođe ispušta u atmosferu kroz izduvni sistem, uzrokujući zagađenje okoline i negativan uticaj na ljudsko zdravlje. Takve čestice se označavaju kao PM (Particle Matters) 2.5 ili PM 10, u zavisnosti od veličine (u mikronima) i izuuzetno su opasne po zdravlje ljudi, dugoročno.

3. Na kojim delovima se taloži garež?

Garež se prvenstveno nakuplja tamo gde se odvija proces sagorevanja goriva – komora za sagorevanje, površina klipa, usisni i izduvni ventili, zid cilindra, svećice i dizne/injektori. Nakon komore za sagorevanje, čestice gareži dospevaju do EGR ventila, turbine, usisne grane, sistema za prečišćavanje izduvnih gasova i konačno postoji određena količina koja se ne zalepi za bilo koji deo ili filter i koji odlazi u atmosferu kroz izduvni sistem i zagađuje životnu sredinu.

4. Koji se negativni efekti pojavljuju zbog taloženja gareži?

Proces sagorevanja goriva vremenom postaje sve lošiji, tako da je ubrizgavanje goriva ugroženo zbog gareži koja se stvara na vrhu dizne/injektora, lošeg zaptivnosti ventila, poremećene projektovane „vrtložne struje“ (Foucaultova struja), loše varnice na svećicama, itd. Loše sagorevanje znači manje iskorišćenje energije goriva i više neželjenih efekata kao što su više temperature u cilindrima i povećana koncentracija štetnih gasova i čestice koje idu dalje kroz sistem. Viša temperatura sagorevanja negativno utiče na povećanje koncentracije azotnih oksida (NOx) i intenzivnije habanje delova motora, smanjujući efekat i radni vek maziva, kao i funkcionalnost i trajanje senzora, koji su izuzetno važni u savremenim motorima. Dalje, nakupljanje gareži na EGR ventilu (ventil za recirkulaciju izd. gasova) dovodi do lošeg rada i funkcionalnosti i na kraju do njegovog otkaza. Garež delimično dospeva do usisne grane kroz EGR ventil, gde se taloži na zidovima grane, smanjujući protok vazduha. Takođe se taloži na MAF/MAP senzoru i prigušnim ventilima (klapne gasa). Kvar ovih senzora ili prigušnog ventila može dovesti do loših performansi ili čak kvara motora. Takođe, izduvni gasovi prolaze kroz „topli deo“ turbine i tako se čestice gareži talože na lopaticama turbine i mogu ih blokirati, što dovodi do gubitka pritiska i snage motora. Najčešći problem savremenih motora je nakupljanje gareži u DPF-ovima (Diesel Particulate Filter ili filter čestica) i katalizatorima (CATalitic converter), gde se zbog njihove konstrukcije akumulira velika količina gareži, što dovodi do slabijeg protoka izduvnih gasova kroz njih i na kraju do potpunog začepljenja.

Loš protok i začepljenje gore pomenutih filtera dovodi do povećanja pritiska i temperature u samoj izduvnoj grani, što često može biti uzrok kvara delova kao što su senzori temperature i pritiska, loše sagorevanje goriva i ekstremno povećanje temperature u cilindrima, kao i kvar turbine ili motora.

4. Kako vodonik uklanja nataloženu garež?

Molekul vodonika (H2) je po svojoj prirodi i karakteristikama ima izuzetnu hemijsku osobinu – lako veže druge hemijske elemente i stvara druga jedinjenja, zbog čega se široko koristi u raznim industrijama (naftnoj, čeličnoj, prehrambenoj,…). Taj hemijski proces se naziva HIDROGENIZACIJA ili HIDROGENACIJA (engl. HYDROGENATION). U slučaju primene u SUS motorima, vodonik reaguje sa česticama gareži (Carbon) i formira novo hemijsko jedinjenje, ali u gasovitom stanju. Zbog ove osobine izuzetno je efikasan u uklanjanju gareži i ovo novo gasovito jedinjenje se ne zadržava ni na jednom delu motora ili nekom drugom sistemu (npr. DPF-u ili CAT-u), već se ispušta u atmosferu kroz izduvni sistem.

5. Da li uklanjanje gareži iz motora (tokom procesa dekarbonizacije) poništava ili smanjuje inače pozitivan uticaj na životnu sredinu tokom rada vozila?

Istina je da se tokom 30-40 minuta procesa dekarbonizacije motora koncentracija štetnih elemenata u izduvnim gasovima povećava, ali to je izuzetno mala količina u poređenju sa efektom smanjenjenja ukupne količine štetnih gasova tokom eksploatacije vozila, sve do sledeće redovne (i preporučene) dekarbonizacije motora.

6. Koji delovi motora se čiste?

Najveći efekat postiže se u komori za sagorevanje i svim delovima unutar nje, što je najvažnije u celom procesu, jer stanje unutar komore za sagorevanje i kvalitet sagorevanja goriva direktno utiču na performanse motora i količinu štetnih gasova i čestica koji dolaze i do ostatka sistema, produžujući tako životni vek i obezbeđujući dugotrajnost i funkcionalnost ostalih delova. Određena količina ubrizganog H2/O2 gasa koja nije izgorela u komorama, dolazi do drugih delova sistema i u velikoj meri ih čisti, tj. vodonik (H2) uspeva da reaguje sa česticama gareži i ukloni ih.

7. Da li je potrebna bilo kakva priprema vozila pre ili posle dekarbonizacije?

Ne postoji poseban uslov za izvođenje procesa dekarbonizacije motora, osim da motor mora biti ispravan i da ima dovoljno goriva za prazan hod u trajanju od 30-40 minuta.

8. Da li postoji negativan uticaj na motor?

Nema negativnih uticaja na motore. Iza toga stoje naš stručni tim i naša kompanija, koja između ostalog već duži niz godina istražuje i razvija ovu i slične tehnologije, kao i njihovu primenu u automobilskoj industriji. Takođe, naša statistika višegodišnje praktične primene dekarbonizacije motora na desetinama hiljada vozila širom sveta pokazuje da nije postojao nijedan jedini problem te vrste.

9. Da li postoji opšta preporuka u vezi starosti i generacije motora koji bi trebalo da se dekarbonizuju i koliko često to treba raditi?

Pre svega, važno je napomenuti da se svi SUS motori mogu tretirati dekarbonizacijom motora, bez obzira na vrstu pogonskog goriva (dizel, benzin, TNG), bilo da su motori pogonske jedinice u automobilima, motociklima, autobusima, kamionima ili u brodovima, građevinskim ili poljoprivrednim mašinama, električnim generatorima ili pumpama za vodu.

Široko javno mnjenje uglavnom misli da se najbolji efekti postižu kod motora starije generacije, kao i kod onih koji su prešli stotine hiljada kilometara. To ima smisla i takva vozila su sjajni „kandidati“, ali kada pročitate prethodna česta pitanja, posebno pod brojevima 3 i 4, shvatićete da vozila i motori nove generacije imaju mnogo ozbiljnije probleme zbog gareži. Oni su ne samo „osetljiviji“ i mogu imati većih problema, već su rešenja njihovih problema i popravki daleko skuplja. S obzirom na to da je mnogo bolje i jeftinije redovno održavati vozilo, naša preporuka je da započnete sa dekarbonizacijom motora odmah nakon pređenih 30-40.000 kilometara, ako ste kupili novo vozilo, a svakako se preporučuje redovna/preventivna dekarbonizacija na svakih oko 20.000 kilometara, u zavisnosti od stila vožnje i uslova eksploatacije.

10. Da li postoji zajedničko pravilo o tome koji se motori manje ili više „prljaju“?

Kao što smo pomenuli u prethodnom odgovoru, to pre svega zavisi od stila vožnje i uslova eksploatacije. Najintenzivniji negativni uticaj na nagomilavanje gareži u motoru ima vožnja u gradskim uslovima, vožnja malim brzinama, kao i gorivo niskog kvaliteta. U takvim uslovima preporučujemo da se dekarbonizacija motora vrši nakon svakih 15.000 kilometara. Za kombinovanu vožnju (gradskim/otvorenim putem) preporuka je nakon svakih 20.000 kilometara, a za pretežnu vožnju autoputem preporučuje se dekarbonizacija nakon svakih 25.000 pređenih kilometara. Pored toga, kvalitet i ispravnost delova i sklopova motora je relevantan faktor, što možete razumeti iz odgovora broj 3 i 4. Na primer, loše dizne/injektori za gorivo ili loši parametri MAF / MAP senzora imaju izuzetno loš uticaj na ispravnu smešu goriva i vazduha, što rezultira povećanim nivoom štetnih izduvnih gasova i stvaranjem gareži, istovremeno smanjujući performanse motora. Zbog toga uvek preporučujemo redovno i pravilno održavanje motora, posebno vitalnih sklopova i sistema.

Kada su u pitanju mašine, plovila i stacionarni motori, uzimaju se u obzir kvalitet goriva, uslovi rada i pre svega broj radnih sati. Neke od naših procena, iz iskustva, su da bi se dekarbonizacija takvih motora trebalo obavljati na svakih 200 do 400 radnih sati.

11. Koja je direktna korist od dekarbonizacije motora?

S obzirom na to da smo prethodno detaljno opisali tehnološki proces dekarbonizacije motora i njegov uticaj na motor, sve ćemo sažeti u nekoliko tačaka:

• Drastično smanjenje štetnih izduvnih gasova i njihov negativan uticaj na životnu sredinu,
• Vraćanje performansi motora na fabričke (ili blizu fabričkih) vrednosti, kao što su snaga i obrtni momenat, pod uslovom da su vitalni delovi i sistemi vozila / motora ispravni,
• Smanjenje potrošnje goriva u istim režimima i uslovima vožnje,
• Smanjenje troškova održavanja vozila i produženje trajanja delova i sistema (smanjenje amortizacije, odnosno troškova održavanja),
• Tiši, mirniji i efikasniji rad motora.

12. Šta DC tehnologiju razlikuje od sličnih?

Dugogodišnjim radom našeg istraživačko-razvojnog tima na tehnologiji ekstrakcije vodonika i kiseonika iz vode (elektroliza) uspeli smo da razvijemo izuzetno efikasnu tehnologiju, koja izvlači veliku količinu gasa iz vode uz manju potrošnju energije (visoka energetska efikasnost). To nam omogućava da ovu tehnologiju primenimo u bilo kojim standardnim uslovima u radionicama ili drugim objektima, sa naglaskom na veoma važnom uslovu za kvalitetan i jedini mogući uspešan proces „dekarbonizacije “ – velika količina H2/O2 gasa, proporcionalna radnoj zapremini motora. Odnos količine H2/O2 gasa i radne zapremine motora mora biti sledeći – na svakih 1000 cm3 – 5 litara gasa u minuti, odnosno 300 litara na sat. Za motore do 3.000ccm vreme trajanja procesa dekarbonizacije je 30 minuta, a za veće motore (do motora od 15.000ccm) postupak traje 40-45 minuta.

Bilo koja manja količina H2/O2 gasa, bez obzira na to da li je vreme postupka produženo na 60, 90 ili 120 minuta (što je slučaj kod mnogih „proizvođača“ mašina koji žele da kompezuju malu količinu gasa sa vremenom trajanja procesa), ne postiže željene efekte, a sam proces nije efikasan, jer manja količina H2/O2 gasa ne može u potpunosti „popuniti“ kompresioni prostor (cilindar) na način da su molekuli vodonika dovoljno blizu ili u kontaktu sa svim delovima sa naslagama gareži tokom sagorevanja i hemijske reakcije. Takođe, uz primenu male količine H2/O2 gasa, nemoguće je postići efekat „čišćenja“ delova u izduvnom sistemu iz razloga što je tako mala količina gasa u potpunosti sagorela u komori. Pored gore pomenutog, što je najvažnije za krajnjeg korisnika i uspešan proces, druge prednosti u odnosu na slične sisteme uključuju nisku vlažnost ili tragove vode u gasu, bezbednost celokupnog sistema/mašine (CE sertifikat), mogućnost veliki broj uzastopnih procesa „dekarbonizacije“ u jednom danu, bez promene količine i kvaliteta H2/O2 gasa, rad na izuzetno niskim (do -25˚C) i visokim (do +50˚C), znanje, stručna podrška i veliko iskustvo naših stručnjaka.

Pored sistema za dekarbonizaciju motora H2/O2 gasom (a mi smo svetski pioniri u ovoj tehnologiji), postoje i sistemi koji uklanjaju garež iz motora pomoću različitih hemijskih sredstava. Prednost našeg sistema je jednostavnost i brzina postupka, nulti negativan efekat na životnu sredinu jer se ne koriste hemijski agresivni ili kancerogeni agensi / jedinjenja, kao i činjenica da se naslage gareži ne rastvaraju i ne pretvaraju u ostatke (čvrste ili tečnost), koja može dovesti do dodatnih začepljenja u krugu podmazivanja motora ili u izduvnom / usisnom sistemu, niti su potrebne bilo kakve dodatne intervencije pre ili posle procesa (kao što je zamena ulja i filtera).